U poslednje vreme svedoci smo velikog broja istraživanja. Sa težnjom da nepredvidivo postane predvidivo, istraživanja nam služe kao vredan alat i predstavljaju oslonac obezbeđujući nam jasne i egzaktne podatke kako sa tržišta tako i od zaposlenih unutar kompanije i omogućavaju nam da se ne rukovodimo samo pretpostavkama.

Koliko su zaposleni zadovoljni radom u kompaniji ili aktuelnim radom od kuće? Koliko su zadovoljni beneficijama koje nudi kompanija? Da li su te beneficije adekvatne ili ne? Da li želite da procenite kompetencije zaposlenih ili menadžera? Do odgovora zasnovanim na pretpostavkama možete doći koristeći već postojeće razrađene i usvojene metodologije.

Ukoliko želite da kreirate istraživanje koje bi testiralo jedinstvenu pretpostavku unutar vaše kompanije, u tome vam značajno može pomoći 6 osnovnih pravila dobrog istraživanja koje vam u nastavku predstavljamo.

 

0. Nulto pravilo – jasan plan komunikacije

Kreirajte jasan plan komunikacije ka zaposlenima u vezi sa istraživanjem koje planirate da sprovedete. Plan bi trebalo da sadrži: svrhu istraživanja, komunikaciju rezultata istraživanja i šta će uslediti nakon istraživanja. Tačnije, komunicirajte zašto sprovodite istraživanje, zatim da će glavni nalazi biti predstavljeni svim zaposlenima i na kraju da će rezultati istraživanja dovesti do uvođenja promena koje se pokažu kroz istraživanje da su zaposlenima potrebne, a sve to sa ciljem da se kreira bolje radno oruženje.

Ovaj plan služi kako bi zaposleni razumeli koliko su njihovi odgovori važni i da se napravi pozitivna klima i podstaknu iskreni odgovori. Komunikacija je potrebno da bude u pozitivnom tonu, ne ostavljajući mogućnost da zaposleni shvate istraživanje na pogrešan način, tačnije, ključno je da ne pomisle da neko može imati negativne posledice zbog svojih odgovora.

 

1. Definišite cilj istraživanja

Kako biste kreirali kvalitetno istraživanje, neophodno je da započnete sa jasnim formulisanjem CILJA istraživanja. Od cilja istraživanja zavisi mnogo aspekata – na koji način ćemo sprovesti istraživanje, među kojom ciljnom grupom i kako ćemo formulisati pitanja.

Na primer, ukoliko kompanija želi da vidi koliko se zaposlenima dopao rad od kuće u vreme vanrednog stanja, onda se to može meriti upitnikom zadovoljstva zaposlenih radom od kuće, na primer online metodom. Međutim, ukoliko kompanija želi dublje da istraži zašto se zaposlenima dopao ili nije dopao rad od kuće onda će se opredeliti za drugačije istraživanje, sprovešće se na primer fokusirane grupne diskusije ili radionice sa ciljem da se dublje istraže razlozi. Istraživači često preporučuju da je najbolje kombinovati ova dva metoda, kako bi se jedna pojava u potpunosti istražila, mada nije neophodno.

 

2. Odredite ciljnu grupu

Nakon formulisanja cilja istraživanja, bitno je odrediti koja je ciljna grupa, tačnije među kojom grupom zaposlenih želite da sprovedete istraživanje. Ovo je značajno iz dva razloga – prvo je zato što ćete tako moći da prilagodite pitanja u samom upitniku, drugo je zato što to može da utiče na određivanje načina za sprovođenje istraživanja. Što se jasnije definiše ciljna grupa to je kasnije lakše razumeti rezultate.

 

3. Opredelite se za način sprovođenja istraživanja i osigurajte anonimnost

Kada se utvrdi cilj i ciljna grupa istraživanja, često se i sam način istraživanja već nameće. Naime, online istraživanja su jeftinija i brža pa se u skladu sa tim kompanije češće odlučuju za online istraživanja ukoliko svi ili većina pripadnika ciljne grupe imaju pristup internetu i e-mail adresu. Online istraživanja često potežu pitanja anonimnosti, zato što se linkovi šalju na e-mail adrese zaposlenih tako da je jako važna adekvatna, već pomenuta komunikacija prema zaposlenima koja za cilj ima i da uveri ispitanike da su njihovi odgovori anonimni i da će se rezultati obrađivati grupno.

Kod “papir-olovka” istraživanja nameće se pitanje u kojim uslovima su zaposleni popunjavali upitnik, da li im je bila obezbeđena privatnost ili ne, što je ključna stavka o kojoj treba da vodite računa ukoliko želite da sprovedete istraživanje ovog tipa. Uprkos različitim nedostacima, obe metode su validne i pružaju adekvatnu sliku. Istraživanja pokazuju da veoma mali broj isptanika ne odgovara iskreno na pitanja ukoliko se osiguraju odgovarajući uslovi i garantuje anonimnost.

 

4. Kreirajte nedvosmislen upitnik

Nakon utvrđivanja cilja, ciljne grupe i načina sprovođenja istraživanja, razvija se upitnik koji bi trebalo da bude kreiran u skladu sa načinom sprovođenja. Popunjavanje online upitnika ne bi trebalo da traje duže od 15 do 20 minuta, dok popunjavanje upitnika koji se popunjavaju direktno sa ispitanikom može da traje i duže. Kreiranje upitnika je posebno značajno za svako istraživanje, to predstavlja njegovu suštinu i osnovno pravilo je da svako pitanje mora biti jasno i precizno postavljeno. Ne sme da bude dvosmisleno, nejasno ili da obuhvata više pitanja u jednom.

Kako bismo na kraju dobili pravu sliku, značajno je da se prilikom postavljanja pitanja stalno vraćamo na to šta nam je cilj istraživanja i moramo znati zašto baš to pitanje želimo da postavimo. Kako bismo proverili svako pitanje, najbolje je da sporvedemo mali “pilot”, tačnije da damo upitnik pojedincima koji neće biti ispitanici da ga popune i da daju svoje komentare.

 

5. Koristite demografska pitanja

Veoma značajan deo svakog upitnika je upravo “demografija” kako istraživači zovu ovu grupu pitanja. Demografija predstavlja osnove demografske karakteristike – pol, godine, obrazovanje i slično. U slučaju istraživanja u kompanijama, tu se obično uključuje i sektor, dužina radnog straža u kompaniji i druge karakteristike bitne za specifino istraživanje.

Ova pitanja su bitna za analizu i predstavljanje razultata, zato što omogućavaju dodatne zaključake i utvrđivanje značajnih razlika medju različitim demografskim grupama. Na primer, različiti su nivoi zadovoljstva među različitim sektorima ili prema polu. Posebno je zanimljivo da se često primećuju značajne razlike u odgovorima onih koji rade duže vreme u kompaniji od onih koji rade kraće.

 

6. Reagujte na rezultate istraživanja

I na kraju, svako istraživanje koje se sprovodi unutar kompanije mora da prati i reakcija kompanije. Nakon završenog istraživanja, neophodno je da kompanija uvede barem neke promene kako bi zaposleni bili svesni da je istraživanje dalo rezultat. U suprotnom, dolazi do toga da zaposleni doživljavaju da se njihovo mišljenje ne ceni i da nije doprinelo bilo kakvoj promeni, te u skladu sa tim na sledeće istraživanje verovatno neće želeti ni da odgovaraju ili će davati lažne ili poželjne odgovore. Na ovaj način kreirate otvorenu kulturu u kojoj zaposleni mogu slobodno da daju svoje mišljenje i da predlažu promene.

 

Tokom celog procesa istraživanja, od nulte do šeste tačke, važno je nikada ne gubiti iz vida osnovni cilj i pokretač istraživanja. Istraživanje je alat koji služi svrsi, ne cilj i odgovor sam po sebi.  Istraživanje je jedan od načina da čujemo, bolje sagledamo, osetimo, promenimo i unapredimo postojeće stanje i odnose. Upravo iz tog razloga važno je proces istraživanja obaviti sistematično i kvalitetno, verujemo da vam predloženi koraci u tome mogu pomoći.

Share The Story