Svi mi radimo kako bi smo sebi osigurali egzistenciju. Željno iščekujemo SMS banke na dogovoreni dan isplate, ali, što se krije iza te poruke, uglavnom je za većinu enigma. Da!
Neto iznos koji primimo na tekući račun je samo jedan dio naše zarade. Što još spada u našu bruto zaradu?
Bruto zarada = Neto zarada + porez nadohodak + doprinosi na teret zaposlenog (tzv. Doprinos iz zarade).
U postocima, porez je 10%, a doprinosi su ukupno 19,9% (PIO 14%, zdravstvo 5,15%, nezaposlenost 0,75%).
Tu su i doprinosi na teret poslodavca (tzv.doprinosi na zaradu) – (PIO 11,5%, zdravstvo 5,15%). Za osiguranja PIO i zdravstvo su nam važni ukupni doprinosi, ali za kreditnu sposobnost – osobno nam igra ulogu bruto 1 i neto za isplatu.
Pored ugovorene zarade, ugovaramo i regres i topli obrok, na koje imamo pravo – ova primanja predstavljaju dodatke na zaradu i uvećavaju naš ugovoreni bruto1. Za svaku navršenu godinu kod poslodavca, imamo pravo na uvećanje po osnovu minulog rada- min.0,4% od bruto ugovorene zarade po godini staža.
Ostvarujemo i pravo na naknade za vrijeme provedeno na godišnjem odmoru, za državni praznik, plaćenom odsustvu, bolovanju.
Po našem zakonu sva davanja zaposlenom imaju karakter zarade, tako da sva primanja po osnovu bonusa i ostalih uvećanja (čak i umanjenja) ulaze u bruto osnovicu za doprinose i porez.
Doprinosi se plaćaju do zakonom propisanog maximuma (5*bruto plaća), a porez se obračunava na cjelokupan iznos izuzev porezne olakšice, koja predstavlja neoporezivi dio naše zarade.
Svi benefiti koje zaposleni ostvari u kompaniji, također čine njegovu bruto zaradu. Određeni iznosi se “provlače” kroz zaradu, kako bi se obračunali porez i doprinosi.
I ako “te novce” ne vidimo, firma nam ih na ovaj način ipak isplaćuje i oni predstavljaju naš prihod:
- Nemamo trošak osobnog automobila- vozimo i koristimo službeni
- Nemamo trošak privatnog zdravstvenog osiguranja- kad pritreba, liječimo se
I ostali benefiti koje nam poslodavac kao pravo na korišćenje robe/usluge omogući.
Postoje 2 vrste obustava:
- obustave iz neto zarade (interne za prekoračenja limita, sindikat, i sl.; krediti; sudska rešenja….koje se obustavljaju iz naše neto zarade i zbog kojih primimo niži iznos na račun, nego što je obračunato;
- i ove druge “obračunske”- koje u biti nisu prave obustave jer za njihovu bruto vrednost uvećavamo našu bruto zaradu, radi obračuna poreza i doprinosa, a onda ih i obustavljamo – one nemaju uticaj na visinu naše neto zarade za isplatu.
Još mnogo tema i dilema se na osnovu ovog jednog papirića zvanog “Isplatni listić” može otvoriti i nametnuti… Ali, verujemo da smo ga bar malo približili onima koji ga do sada nisu dublje analizirali.